Torlački govori (Torlakian)

1. Šta su torlački govori?

Torlački (torlak) govori su grupa prelaznih južnoslovenskih dijalekata koji se govore u jugoistočnoj Srbiji, na jugu i istoku Kosova, u severnoj Severnoj Makedoniji i severozapadnoj Bugarskoj. Srpska dijalektologija ih tradicionalno opisuje kao staroštokavske — kao prizrensko-timočku dijalekatsku zonu (Pavle Ivić) — ili kao četvrto narečje pored štokavskog, čakavskog i kajkavskog. Bugarski lingvisti iste govore svrstavaju u zapadnobugarske „prelazne“ dijalekte, a u makedonskoj dijalektologiji kumanovski, kratovski i krivopalanački govori idu u severoistočnu grupu makedonskih dijalekata. UNESCO-va lista ugroženih jezika vodi torlački kao „ranjiv“.¹

Torlački nije standardizovan i njegovi se govori međusobno znatno razlikuju. Zajedno s bugarskim i makedonskim čini balkanskoslovenski areal balkanskog jezičkog saveza: deli strukturne „balkanizme“ i s neslovenskim jezicima Balkana — albanskim, rumunskim i aromunskim. Vuk Karadžić je Torlaka duhovito odredio kao čoveka koji „ne govori dobro ni srpski ni bugarski“ — dobar znak koliko su ovi govori prelazni.¹

Ko zna standardni srpski, torlački prepoznaje po tri stvari: neki govori čuvaju slogotvorno l (vlk „vuk“, žlt „žut“) koje je u štokavskom davno prešlo u u; finalno -l se čuva (bil prema standardnom bio); a tamo gde standard ima a od starih poluglasa, torlački često ima ə: sən, dən (san, dan).¹

Kao bugarski i makedonski, torlački je izgubio većinu padeža — sintaksička značenja iskazuje predlozima (neki govori ipak čuvaju akuzativ) — i izgubio je infinitiv. Prideve poredi rečcom po- (ubav, poubav prema standardnom lep, lepši) i, za razliku od standardnog srpskog, koristi postpozitivni određeni član — u nekim govorima čak trojni, kao u makedonskom. Nema muzičkog (tonskog) akcenta ni razlikovanja dužina, a akcenat može stajati i na poslednjem slogu višesložne reči.¹

Govornici su pretežno Srbi, Bugari i Makedonci, uz manje zajednice Krašovana u Rumuniji, Janjevaca na Kosovu i Goranaca na jugu Kosova. Po jednoj teoriji ime dolazi od reči tor „ograda za ovce“ — Torlaci su nekada bili pretežno stočari; po drugoj od osmanskoturskog torlak.¹

Za nastavak & izvori

Vikipedijin članak „Torlakian dialects“ dokumentuje obe klasifikacije (srpsku i bugarsku), balkanizme, tabelu refleksa slogotvornog l po govorima (Svrljig, Lužnica, Vranje, Prizren, Tran, Belogradčik, Kumanovo, Krašova) i istorijat, s literaturom (Ivić, Belić, Lisac, Sobolev, Friedman). Pisana književnost na torlačkom je retka; najstariji poznati spomenik pod njegovim uticajem je rukopis iz manastira Temska (1762).¹

Ovaj vodič je početno poglavlje: pokriva orijentaciju i prve sadržaje nivoa A1, a u narednim izdanjima će — po ugledu na bavarski vodič — biti proširen na svih osam podnivoa ZEO-a (A1.1 do B2.2), rečnik i vežbanja.